У току свог вишедеценијског рада Завичајни музеј Књажевац реализовао је више од стотину изложби. У почетку су то биле изложбе посвећене одређеним темама или важним догађајима из историје попут: „60 година КПЈ-СКЈ, синдиката, и СКОЈ-а“ 1979. године, „30 година самоуправљања“ 1980. године, „Ко зна боље широко му поље 1787 - 1987“ – поводом 200-те годишњице од рођења Вука Караџића, „...Изгурасмо, одолесмо, просијасмо, отрајасмо..“ 1988. године, изложбе поводом реализације пројекта израде монографије „Књажевац и књажевачко подручје“, „Век штампе у Тимочкој крајини 1889-1989“ и др. Ове велике изложбе су углавном реализоване у холу Дома културе обзиром да Завичајни музеј Књажевац до отварања Музеја града није имао изложбени-галеријски простор.

Реализован је и велики број изложби посвећен завичајним темама попут изложби: „Двопређне чарапе Тимока“ 1985. године, „Културно благо књажевачког краја“, 1991. године, „Средњевековни накит Тимока“, 1998. године, „Археологија књажевачког краја“ 1988. године.

Са друге стране организоване су и самосталне и колективне изложбе бројних уметника, а посебно место заузимају изложбе књажевачких аутора, попут изложби слика Симе Жикића, Радише Миливојевића Пикаса, Ненада Цореља, Драгоша Јеремића, Дарка Динића и других.

Завичајни музеј стално је развијао и прилагођавао свој програм и активности у складу са новим тенденцијама у музеологији и потребама публике и грађана. Тако је, пре 20 година од стране запослених у музеју, пре свега етнолога Душице Живковић и угледне књажевачке породице Михајловић, некадашњих власника прве приватне књижаре Пергам у Књажевцу након 1948. године, иницирана једна, како се у протеклих 20 година показало, за град веома значајна манифестација културе – Дечији ликовни салон Св. Сава. Дечији ликовни салон инициран је са идејом да се код деце подстакне креативност, да се развије способност ликовног изражавања, да уместо некадашњег Светосавског бала који се у граду одржавао почетком XX века овај салон буде место и прилика да се талентована деца књажевачке општине награде и помогну у школовању. Важно место представљала је и жеља за очувањем православне традиције и идеје Светосавља. У протеклих двадесет година у Дечијем ликовном салону Св. Сава учествовало је неколико хиљада деце различитог узраста као и стотину васпитача, учитеља, наставника и професора. Установљен је систем награђивања у пет категорија: предшколци, ученици од 1. до 4. разреда, ученици од 5. до 8. разреда, средњошколци и индивидуални учесници. Веома често жири, састављен од представника образовних и васпитних установа града, имао је тежак задатак да издвоји по три најбоља рада у свакој од поменутих категорија. Због тога су не ретко додељиване и специјалне награде. Многи од награђених учесника Дечијег ликовног салона Св. Сава препознали су свој таленат управо захаваљујући овој манифестацији и определили се за ликовну уметност. Неки од њих завршили су уметничке школе, неки су постали академски сликари, примењени уметници, архитекте... У њиховим биографијама Дечији ликовни салон Св. Сава заузимаће прво место на листи колективних изложби на којима су учествовали као и на листи освојених награда. Потврду за то представља каталог који од самог почетка прати изложбу. У каталогу поред имена чланова жирија и листе награђених дечијих ликовних радова у поменутим категоријама, постоји и листа изложених радова која представља шири избор међу радовима пристиглим на конкурс који се сваке године расписује у децембру. Дечији ликовни салон Св. Сава је својим трајањем и квалитетом потпуно оправдао своје постојање. Ипак, он се нужно и развијао, мењао у сагласности са актуелним трендовима, потребама нових генерација и развојем ликовних техника и материјала. Једну од новости представља посебан конкурс који се расписује у оквиру салона, који је у потпуности у складу са његовом основном концепцијом очувања традиције, а који је иницирала кустос историчар уметности Милена Милошевић Мицић. Ради се о конкурсу за најлепши славски колач који се односи, како на децу тако и на грађанство. Овај конкурс, како се временом показало, био је увод у наставу традиције и веронауке. Данас је у сваком годишњем плану учитеља и наставника у Књажевцу. Зна се да се конкурс за најлепши славски колач завршава најкасније до 24.01. текуће године. У току протеклих двадесет година Дечији ликовни салон Св. Сава  био је и манифестација културе која је имала поред градског и регионални, републички, чак и међународни карактер. Већ двадесет година Дечији ликовни салон Св. Сава отвара се 27.01. у 13 часова.

Још једна културна манифестација установљена пре двадесет година од стране младих књажевчана, ентузијаста, љубитеља уметности и културе, људи отвореног срца и ума уз подршку запослених у Завичајном музеју Књажевац и данас заузима важно место у културном животу града. Идеју тадашњег етнолога Душице Живковић подржао је читав тим младих људи. Окосницу целе приче чинили су: Сузана Васиљевић, Горан Милосављевић, Марина Новаковић, Саша и Анета Зорић, Саша Милкић, Горaн Јовановић и многи др. Реч је о Вечери отвореног срца – Дану љубави и вина, изложби  књажевачких ликовних стваралаца која се приређује поводом обележавања 14.02. дана Св. Трифуна и Св. Валентина. Поменута манифестација сажима и мири паганске елементе, народну традицију и хришћанску религију, на онај начин на који они већ постоје и функционишу у свакодневном животу, не истичући значај ни једног од њих. У складу са тим некада је ово вече пратио и маскенбал, који се данас реализује на нивоу града у организацији Гимназије у Књажевцу, намењен средњошколцима и старијим основцима. Он представља далеки одјек Дионисових баханалија, трагове паганске културе, док је у хришћанској култури то период поклада – карневала од Богојављења до „масног уторка“ када почиње ускршњи пост. Јасно је да обичај налаже да све ове активности прати музика, тако је одмах установљено да се и Вече отвореног срца мора оплеменити квалитетном музиком. Та одговорна дужност обично припадне неком од бројних књажевачких бендова, мада је било гостију и из других градова попут наступа ВИС Доктори из Зајечара. Ипак, највећу заслугу што се тиче музике имају свакако Саша Зорић и Горан Јовановић, Драган Илић Спачек и њихови бројни пријатељи. А како би показали да су отвореног срца, Завичајни музеј Књажевац и књажевачка публика угостили би сваке године једног или више уважених гостију који би са присутнима разменили мишљење о значају и пореклу ових празника, месту које љубав заузима у нашим животима, о томе које врсте љубави постоје, како љубав показујемо и делимо са другима итд. Уважени гости Вечери отвореног срца били су бројни културни посленици, глумци, професори универзитета, политичари, песници, сликари итд. Били су то: проф Влада Станковић, Раша Попов, Милан Лане Гутовић, покојни др Зоран Ђинђић, Александар Аца Блатник, др Сретен Петковић, др Горан Максимовић, др Недељко Богдановић, Јакша Динић, Светозар Този Влајковић, др Александар Бошковић, др Петар Пауновић, Сима Гушић, Милица Ивановић, Љиљана Тешановић и многи други значајни људи из света културе, науке и уметности. И Вече отвореног срца се у току година мењало. Полако су у изложбени простор музеја почели да улазе и нови медији. Млађе генерације окренуле су се новим техникама, њихов се начин изражавања мењао у складу са актуелним трендовима. Јавља се низ младих графити стваралаца, стрип цртача, дизајнера. Све је више заступљена и дигитална фотографија, мноштво видео радова и музичких спотова, реклама, генерално комбинације различитих медија. Број излагача је сваке године различит, а њихова старосна доб је попут публике Политикиног забавника - од 7 до 107. Вече отврореног срца има свој заштитни знак. То је плакат под називом Заљубљени који је за потребе реализације ове манифестације насликао у комбинованој техници Драгољуб Сандић, признати књажевачки графички дизајнер и уметник. У последњих пар година организује се и дегустација књажевачких домаћих вина и њихово оцењивање као и избор најзаљубљенијег пара у публици.